Stevan Raičković

Ti si moj život videla iz bliza

Ti si moj život videla iz bliza:
Primiso, pokret, reč što nisam reko.
Znala si grč moj i kad stojiš iza.
Slutila moju bolest na daleko.

Ti si u mome oku dok još gasne
Videla prva novog smeha klicu.
A kad se vratim domu ure kasne
Znala svu priču samo po mom licu.

Sedim za stolom i ne znam svog lika.
Pred ogledalom zalud mi je stati:
U tvome oku bila mi je slika.

Već pola mojih stvari s tobom trule.
Niko me sada ne zna, nit će znati:
Iz mene zjapi rana mesto nule.

Knjige

Opkolile me nocas knjige -
Zure u mene iz svog praha.
Cutljive - ko od strasne brige.
Zbijene - ko od teskog straha.

Ja znam da svaka kao ziva
(Mada neima oka, uha!)
Za mene neki govor skriva
U nepomicnoj urni duha.

I sve sto gledam u njih dublje
Sve mi se manje mrtvim cine
Te skrinje mraka, tajne zublje.

Jedne me mame, druge plase -
Neznanim glasom ko iz tmine:
Udji u mrtvo carstvo nase!

Oprosti kamenu sto cuti

Oprosti kamenu sto cuti
Oprosti sto tajnu sakriva:
Kako ti se nad umom sliva
Samoca i teku minuti

Kap po kap u prazan krug
Sto se siri ko' vid pred strahom.
Oprosti ptici koja i dahom
Hoce da ti postane drug.

Oprosti senci sto te prati
I vetru sto te u krug vodi.
Zagledaj se u tanke vlati

I reci necem malom: hodi
Sumno kao sto ptice slete
Sa plavog mira na suncokrete.