Početna stranicaCalendarFAQPretraľnikČlanstvoKorisničke grupeRegistracijaLogin
rujan 2017
ponutosričetpetsubned
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930 
CalendarCalendar
Similar topics
    Latest topics
    » O Tvorcu, andjelima i nebu
    sri srp 19, 2017 11:56 pm by Teodora

    » Pitanja ...
    pon sij 28, 2013 1:51 am by Darling

    » PiPi - poezija
    sub oľu 31, 2012 1:09 am by PiPi

    » Teodora i PiPi
    uto sij 31, 2012 2:27 am by PiPi

    » PiPi i William Shakespeare
    pon sij 23, 2012 4:25 pm by PiPi

    » Obavjesti...
    pet lis 21, 2011 12:11 am by PiPi

    » Rimarij....verzija za testiranje
    čet lis 13, 2011 10:25 pm by PiPi

    » Pitanja,odgovori, komentari...
    sub ruj 10, 2011 9:56 pm by PiPi

    » Zal Kopp, moja poezija
    pet srp 29, 2011 8:51 pm by PiPi

    » Herman Hese
    sub lip 04, 2011 3:01 pm by Teodora

    Online
    Ukupno je: 1 korisnik/ca online; 0 registriranih, 0 skrivenih i 1 gost.

    /

    Najviše korisnika/ca istovremeno online bilo je: 10, dana sri kol 23, 2017 7:59 am.
    FlagConter

    Share | 
     

     Jacques Prevert

    Prethodna tema Sljedeća tema Go down 
    Autor/icaPoruka
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Jacques Prevert   pet stu 05, 2010 11:59 pm


    ŽAK PREVER
    (1900-1977)

    4. februara 1900. rodio se u Nejiu, pariskom predgrađu na obali Sene, Žak Prever, pesnik, nadrealista. Bio je učenik slobodne škole "Andre Amon". Obožavao je slobodu i glorifikovao duh pobune i revolta. Bio je blizak sa nadrealistima, ali je odbio da se pridruži Komunističkoj Partiji sa Andre Bretonom, koga je ismejao u "Mort d'un monsieur". Bio je i talentovan scenarista. 1925. ženi se prijateljicom iz detinjstva Simonom Dijen. Od smrti Viktora Igoa, od osamdesetih godina prošlog veka, Francuska nije imala svoga istinski narodnog pesnika, pesnika čije će delo podjednako voleti i rafinovani ljubitelji poezije i ljudi skromna obrazovanja. Dobila ga je u Žaku Preveru. Bio je majstor reči. Iako se uglavnom negativno odnosio prema religiji, tradiciji, autoritetima i konvencijama, Preverova poezija je, kao retko koja poezija našeg vremena, puna iskrene vere u ljudsku toplinu i solidarnost, katkad gotovo detinjski puna poverenja u ljude, u ljubav. Preverova poezija je, nema sumnje, snažno uticala i na francusku šansonu. Gajio je veliku ljubav prema slikarstvu, i to modernom slikarstvu te je Pikasu posvetio dve velike pesme. Na kraju krajeva, Prever nas svojom poezijom uči da volimo. Umire 11. aprila 1977 u mestu Omonvil-la-Ptit, u Normandiji.

    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:02 am

    Takva sam kakva sam -Žak Prever

    Takva sam kakva sam.
    Bas takva sam stvorena.
    Kad imam zelju da se smejem,
    Smejem se grohotom.
    Volim onog ko me voli.
    Pa zar sam za to kriva?
    Sto nije uvek isti onaj koga volim.
    Takva sam kakva sam.
    Bas takva sam stvorena.
    Pa sta sad hocete?!
    Sta hocete od mene?!
    Stvorena sam da se dopadam
    I tu se nista ne moze izmeniti.
    Potpetica mi je suvise visoka,
    Struk mi je suvise vitak,
    A grudi suvise cvrste.
    I koluti pod ocima suvise modri.
    A onda i zatim
    Takva sam kakva sam!
    Dopadam se onome kome se dopadam.
    I sta se to vas tice?!
    Ono sto mi se dogodilo…

    Da, ja sam volela nekoga.
    Nekoga ko me je voleo.
    Kao deca sto se medju sobom volle
    I znaju prosto da vole,
    Da vole, vole, vole…

    I zasto me onda ispitivati?!
    Ja sam ovde samo da vam se dopadam
    I nista se tu ne moze izmeniti!
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:10 am

    TA LJUBAV

    Ta ljubav
    Tako silna
    Tako drhtava
    Tako nežna
    Tako očajna
    Ta ljubav
    Lepa kao dan
    I ružna k'o vreme
    Ta ljubav tako stvarna
    Ta ljubav tako divna
    Tako srećna
    Tako vesela
    I tako jadna
    Drhteći od straha k'o dete u mraku
    A tako sigurna u sebe
    K'o neki spokojni čovek usred noći
    Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
    Gonila ih da govore
    I primoravala da blede
    Ta ljubav vrebana
    Jer te druge mi smo vrebali
    Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani
    zaboravljeni
    Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili
    dotucavali poricali zaboravljali
    Ta ljubav cela celcata
    Još toliko živa
    A sva ozarena
    To je tvoja ljubav
    To je moja ljubav
    Ona koja je bila
    To osećanje je uvek novo
    I nije se izmenilo
    Toliko stvarno kao neka biljka
    Toliko drhtavo kao neka ptica
    Toliko toplo i živo kao leto
    Možemo oboje
    Otići i vratiti se
    Možemo zaboraviti
    A zatim ponovo zaspati
    Pa probuditi se patiti bditi
    Pa ponovo zaspati
    Sanjati i smrt
    Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
    I podmladiti se
    Naša ljubav zastaje tu
    Tvrdoglava kao magare
    živa kao želja
    Svirepa kao sećanje
    Glupa kao kajanje
    Nežna kao uspomena
    Hladna kao mermer
    Lepa kao dan
    Nežna kao dete
    Gleda nas smešeći se
    I kazuje mnogo ne govoreći ništa
    A ja je slušam drhteći
    I vičem
    Vičem za tebe
    Vičem za sebe
    I preklinjem te
    Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
    I koji su se voleli
    Da ja im vičem
    Za tebe za sebe i za sve druge
    Da ne znam
    Ostani tu
    Tu gde si
    Gde si bila nekad
    Ostani tu
    Ne pomiči se
    Ne idi
    Mi koji smo voleli
    Mi smo te zaboravili
    Ali ti nas ne zaboravi
    Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
    Ne dopusti nam da postanemo hladni
    Da se udaljavamo sve više
    Odemo gde bilo
    Daj nam znak da si živa
    A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
    U šumi uspomena
    Iskrsni odjednom
    Pruži nam ruku
    I spasi nas

    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:10 am

    PESMA PTIČARA

    Ptica koja leti tako nečujno
    Plica crvena i topla kao krv
    Ptica tako nežna ptica ismevač
    Ptica koju odjednom obuzima strah
    Ptica koja samu sebe udara
    Ptica koja bi htela pobeći
    Ptica usamljena i izbezumljena
    Ptica koja bi htela živeti
    Ptica koja bi htela pevati
    Ptica koja bi htela vikati
    Ptica crvena i topla kao krv
    Ptica koja leti tako nečujno
    Da to je tvoje srce lepa devojko
    Tvoje srce koje krilom tužno udara
    O tvoje čvrste i bele grudi
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:10 am

    OBLETAO JE OKO MENE

    Obletao je oko mene
    Za vreme mnogih meseca dana i časova
    I stavio je najzad ruku na moje grudi
    Nazivajući me svojim malim malim srcem
    Istrgao mi je obećanje
    K'o što se istrže cvet iz zemlje
    I zadržao ga u svome sećanju
    K'o što se čuva cvet u zimskoj bašti
    A ja
    Zaboravila sam na svoje obećanje
    I cvet je brzo svenuo
    Oči su mu se iskolačile
    Pogledao me je popreko
    I uvredio tesko
    A drugi je došao i nije mi ništa tražio
    Ali me je celu obuhvatio pogledom
    U času za njega bila sam naga
    Od glave do pete
    I kada me je svukao
    Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
    A nisam znala ni ko je on
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:11 am

    UVELO LIŠCE

    Želela bih da se uvek sećaš
    Srećnih dana naše ljubavi
    Tada je život bio mnogo lepši
    I sunce blistavije bilo no danas
    Uvelo lišće slaže se po zemlji
    A ja te još nisam zaboravila
    Uvelo lišće slaže se po zemlji
    K'o naša tuga i uspomene
    Hladni vetar odnosi ih
    Zajedno sve u noć zaborava
    A vidiš ja nisam zaboravila
    Pesmu koju si mi pevao
    Ta je pesma bila slična nama
    I tebi koji si me voleo
    I meni koja sam te volela
    Živeli smo zajedno
    Ti koji si me voleo
    I ja koja sam te volela
    Ali život razdvaja one
    One koji su se mnogo voleli
    O sasvim polako i bez šuma
    More brise tragove po pesku
    Koraka razišlih se ljubavnika
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:11 am

    DA SE NAČINI PORTRE JEDNE PTICE

    Pre svega naslikati kavez
    sa otvorenim vratima
    naslikati zatim nesto lepo
    nesto prosto
    nešto divno
    nešto korisno ...
    A potom za pticu
    postaviti platno uz neko drvo
    u nekoj bašti
    u nekom gaju
    u nekoj šumi
    i sakriti se iza drveta
    ne govoreći ništa
    i bez ijednog pokreta
    Neki put ptica dolazi brzo
    a mogu proći i duge godine
    pre no što se reši da dođe
    Ali ne obeshrabrivati se
    već čekati uporno
    čekati ako treba i godinama
    tu brzinu ili laganost dolaska ptice
    pošto to nema nikakve veze
    sa uspehom slike
    A kad ptica dođe
    ako dođe
    u najvećoj tišini
    sačekati da ptica uđe u kavez
    pa kad je ušla
    zatvoriti tiho vrata kičicom
    a zatim
    izbrisati jednu po jednu sve prečage
    pazeći dobro da se ne dodirne
    ni jedno perce ptice
    Zatim načiniti portre drveta
    izabravši najlepšu od njegovih grana
    za pticu
    naslikati zatim zeleno lišće
    svežinu vetra
    sunčanu prašinu
    šum životinja i trave u vrelini leta
    najzad čekati da ptica reši da peva
    Ako ptica ne zapeva
    loš je znak
    znak da je slika rđava
    a ako peva dobar je znak
    znak da se može slika potpisati
    tad isčupajte sasvim lagano
    jedno pero iz krila ptice
    i ispišite svoje ime u uglu platna
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:12 am

    TAMNIČAREVA PESMA

    Kuda lepi tamničaru
    Sa tim ključem poprskanim krvlju
    Idem da oslobodim onu koju volim
    Ako još ima vremena
    A nju sam zatvorio
    I nežno i svirepo
    Na najskrovitijem mestu svojih želja
    Na najdubljem mestu svojih nemira
    U laži budućnosti
    U gluposti zaklinjanja
    Hoću da je oslobodim
    Jer hoću da je slobodna
    Po cenu i da me zaboravi
    Po cenu i da ode
    Pa čak i da se vrati
    I da me još voli
    Ili da zavoli drugog
    A ako joj se taj dopadne
    Pa ona ode
    I ja ostanem sam
    Sačuvaću samo
    Sačuvaću večno
    Na svojim dlanovima
    Do poslednjeg daha
    Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju.

    KAKO STOJE STVARI

    U dvanaest dvoraca dobijenih
    za dvanaest zalogaja hleba
    dvanaest ljudi rida od besa
    u dvanaest kupatila
    Tuzna poruka i m je stigla
    losa vest iz loseg kraja
    Negde tamo neki domorodac
    digao se iz pirincanog polja
    i sa preziorm
    saku pirinca
    bacio prema nebu.

    BAŠTA

    Hiljade i hiljade godina
    Ne bi bilo dovoljno
    Da se opiše
    Kratki sekund večnosti
    U kome si me ti poljubila
    U kome sam te ja poljubio
    Jednoga zimskog praskozorja
    U Parku Monsuri u Parizu
    U Parizu
    Na zemlji
    Na zemlji koja je zvezda

    STARO VINO

    Narandža na stolu
    Tvoja haljina na podu
    A ti u mojoj postelji
    Blagi poklon trenutka
    Svežina noći
    Toplota moga života

    DECA SE VOLE

    Deca kad se vole ljube se stojeći
    Po kapijama noći
    Dok prolaznici ukazuju prstom na njih
    Ali decu kad se vole
    Baš je briga da li ih ko vidi
    Jer tu su samo njihove senke
    Treperave u noći
    I koje izazivaju kod prolaznika
    Bes prezir smeh i zavist
    Deca kad se vole nisu ovde ni za koga
    Tada si dalje odavde nego što je noć
    I mnogo dalje nego što je dan
    Ona su
    U zaslepljujućoj svetlosti prve ljubavi

    BUKET

    Šta tu radiš devojčice
    Sa tim cvećem tek ubranim
    Šta tu radiš devojko
    Sa tim cvećem ne više svežim
    Šta tu radiš lepa ženo
    Sa tim cvećem koje vene
    Šta tu radiš starice
    Sa tim cvećem davno već uvelim
    -Čekam pobednika

    KRV I PERJE

    Ševo uspomena
    To tvoja krv teče
    A ne moja

    Ševo uspomena
    Stegao sam svoju pesnicu

    Ševo uspomena
    Lepa mrtva ptico
    Nije trebalo da sletiš
    I zoblješ iz moje ruke
    Zrnca zaborava

    PORUKA

    Vrata koja je neko otvorio
    Vrata koja je neko zatvorio
    Stolica na koju je neko seo
    Macka koju je neko pomilovao
    Voce koje je neko zagrizao
    Pismo koje je neko procitao
    Stolica koju je neko oborio
    Vrata koja je neko otvorio
    Put po kome jos neko trci
    Suma kojom neko prolazi
    Reka u koju neko skace
    Bolnica u kojoj neko umire.
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:12 am

    BARBARA

    Sjećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana
    nad Brestom toga dana, a ti si išla nasmijana
    pokisla, ozarena, ocarana, pod krupnim kapima kise
    sjeti se Barbara, sretoh te u ulici Sijama
    smijala si se, i ja sam se smijao
    sjecas li se Barbara
    Nisam te poznavao, nisi ni ti mene
    sjećaš li se, sjećaš li se toga dana
    i ne zaboravi ga.
    Jedan čovjek ispod neke kapije, zaklonjen
    viknuo je tvoje ime, Barbara
    a ti si potrčala njemu po kiši
    pokisla, ozarena, očarana
    i bacila si mu se u zagrljaj
    Sjećaš li se Barbara,
    ne ljuti se što ti kažem ti
    jer ti kažem svakom koga volim
    pa čak iako ga ne poznajem.
    Sjećaš li se Barbara i ne zaboravi nikad
    tu kišu tako blijedu i tako srećnu
    tu kišu nad morem, nad arsenalom
    nad brodom iz Cezana
    Oh, Barbara
    velika je svinjarija taj Rat i šta je sa sobom
    sada
    pod kišom od gvozdja, vatre, čelika, krvi
    A onaj koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno
    da li je umro, nestao il je jos živ
    Oh, Barbara
    još uvijek kiša pada nad Brestom kao što je padala
    nekada
    Ali nije to isto, jer sve je porušeno
    To su samo posmrtne kapi kiše, užasne i očajne
    A nije ni onaj potop kiše, gvozdja, čelika, krvi
    vec prosto kiša iz oblaka koji nestaju kao psi
    kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta
    da istrunu negdje daleko, vrlo daleko od Bresta,
    od koga nije ostalo ništa.
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:13 am

    Adrijen

    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!
    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!
    Grudva snega
    koju si bacio na mene
    u Šamoniju
    prošle zime
    sačuvala sam je
    Eno je na kaminu
    pokraj svadbenog venca
    moje pokojne majke
    koju je ubio
    moj pokojni otac
    što je giljotiniran
    jednog tužnog zimskog jutra
    ili proletnjeg ...
    Grešila sam priznajem
    znala sam ostati
    duge godine
    ne vraćajući se
    kući
    Ali nikada ti nisam rekla
    da je to zato što sam bila u zatvoru
    grešila sam priznajem
    često sam tukla psa
    ali sam te volela
    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!
    I Vrbova grana
    tvoj mali foksterijer
    koji je crk'o prošle nedelje
    sačuvala sam ga!
    Eno ga u frižideru
    i ponekad kad otvorim vrata
    da uzmem pivo
    ugledam jadnu životinju
    i to me strašno rastuži!
    A ipak to sam ja uradila
    jedne večeri da skratim vreme
    dok sam te čekala ...
    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!
    Sa vrha kule Sen-Žak
    bacila sam se
    prekjuče
    zbog tebe sam se
    ubila
    Juče su me zakopali
    u jedno divno groblje
    i mislila sam na tebe
    i večeras sam se vratila
    u sobu
    po kojoj si se šetao go
    u vreme dok sam još bila živa
    i čekala te

    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!
    U redu grešila sam
    duge godine nisam se vraćala kući
    ali sam ti uvek krila
    da je to zato što sam bila u zatvoru!
    Grešila sam priznajem
    često sam tukla psa
    ali sam te volela!

    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:13 am

    ZA TEBE LJUBAVI MOJA

    Išao sam na trg ptica
    I kupio sam ptice
    Za tebe
    ljubavi moja

    Išao sam na trg cvijeća
    I kupio sam cvijeće
    Za tebe
    ljubavi moja

    Išao sam na trg željeza
    I kupio sam okove
    Teške okove
    Za tebe
    ljubavi moja

    A zatim sam otišao na trg robova
    I tražio tebe
    Ali te nisam našao
    ljubavi moja

    BORBA S ANĐELOM

    Ne idi tamo
    Sve je sraćunato unaprijed
    Meč je udešen
    I kad se on bude pojavio u ringu
    Obasjan munjama od magnezijuma
    Oni će zapjevati da uši zaglunu Te Deum
    I prije nego ti budeš ustao sa stolice
    Oni će zazvoniti u zvona što mogu jače
    Tresnuće ti u lice
    Sveti sunđer
    I ti nećeš i mati vremena da mu uletiš u perje
    Zatim će se oni baciti na tebe
    A on će te udariti ispod pojasa
    I ti ćeš se srušiti
    U strugotine
    Sa glupo ukrštenim rukama
    I nikad više nećeš moći leći sa ženom

    POSJETA MUZEJU

    U muzeju voštanih Uspomena
    pođite galerijom Promašenih namjera
    hodnikom Neiskrenih želja
    stepenicama Bezvoljnih žudnji
    i upašćete u klopku Kajanja
    I tu
    moći ćete da urežete po zidovima
    malim nožem-uspomenom kupljenom na ulazu
    zareze Nesporazuma
    Ali
    iznad sale Izgubljenog dobročinstva
    vezanih očiju akrobata Ljubav
    igraće na žici ukočen od sreće jedva nazrene
    od sreće nikad ne zaboravljene
    I muzika njegovog cirkusa
    oblijetaće svoju izlizanu ploču
    islabljenu ali oduševljenu
    i ploča će se okretati
    kao mjesec krvavi i ožalošćeni
    očarani oživljeni nasmijani obasjani
    zadivljeni i zadivljujući
    I biće to
    muzika maroda ptica
    muzika ptica naroda

    Posjetioci
    slušajte tu muziku i dobro je čujte
    i ne da samo obraćate pažnju na tu muziku
    na taj šum
    već predajte joj se sasvim
    Ona će vam se spokojno isplatiti
    jednog lijepog dana
    ili nekog drugog dana
    ta muzika naroda ptica ljubavi

    * * *
    (mali prosjak)

    Mali prosjak
    traži milostinju od ptica

    Oh
    ne ostavljajte mi punu šaku
    inaće ću ostati ovdje
    ako se mora
    i dok se ne smrkne

    I u njegovom pogledu pojavluje se
    obljesak žalosti

    Taj obljesak
    uočila je jedna ptica

    Nije gladna ali laganožprilazi sitnim obazrivim korakom
    da iz čiste pažnje
    pozoblje iz dječje ruke
    hljeb ponuđen tako prosto

    I radost pali sve vatre
    u očima malog prosjaka

    LOV NA KITA

    U lov na kita, u lov na kita,
    Govorio je otac gnevnim glasom
    Sinu Srećku pod šifonjerom,
    U lov na kita, u lov na kita
    Što nećeš
    Da ideš, ej?
    A što da lovim to živinče,
    Ništa mi nije učinilo, tata,
    Idi, ćale, lovi sam,
    Kad ti se sviđa,
    Ja više volim d' ostanem kod kuće s majkom
    I bata-Gasom.
    I otac na svom kitolovcu potpuno sam brodi
    Po uzburkanoj vodi...
    Otac na moru,
    Sin kod kuće,
    Kit van sebe.
    Čorbaluk supe vruće
    Prevrnu bata-Gasa.
    Bura bila strašna,
    Supa bila slasna.
    Srećko seo pa se vajko:
    Što ne odoh u lov, majko,
    U lov na kita?
    Zar priliku retku ja da upropastim
    I brkove svoje kitom ne omastim?
    Al' otvoriše se odnekuda vrata -
    Mokar i zadihan pojavi se tata
    Sa kitom na ramenu.
    I na sto kita tresnu, životinju lepu
    Plavooku,
    Što se ne viđa svakodnevno
    Pa reče plačevno:
    Šta žurite, požurite,
    Isecite ga, gladan sam, 'oću da jedem.
    Ali naš Srećko ustade kao od bede,
    Pogleda svoga oca u beonjače,
    U beonjače plavih očiju,
    Plavih kao u plavookog kita.
    A što jadno živinče da sečem kad mi
    Ništa nije učinilo?
    Neću, uzmite moj deo, reče.
    I na zemlju baci nož,
    A kit nož dograbi kako ga opazi
    I na oca jurnu, skroz ga proburazi.
    Joj, joj, reče bata-Gasa.
    Ovo meni na lov liči kad se love leptirići.
    I evo
    Evo Srećka gde čitulju sprema.
    Dok majka zbog muža crninu oblači,
    Kit dom razoreni gleda okom plačnim.
    I odjednom zakuka:
    Zašto ubih jadnog smetenjaka?
    Goniće me odsad sila motornjaka,
    Istrebiće celu moju retku felu.
    Nasmejavši se preteće
    Uputi se ka vratima,
    Udovici uzgred reče:
    Gospođo, ako me neko potraži,
    Budite ljubazni i recite:
    Kit je izašao, izvolite sesti
    I sačekajte ga ako vam ne smeta
    Vratiće se opet kroz petnaest leta...

    PARIZ NOĆU

    Tri šibice kresnuh u noći
    Prvu da ti vidim lice
    Drugu da ti vidim oči
    Poslednju da ti vidim usta
    Onda pomrčina da se svega sećam
    Dok te u naručju svome stežem srećan.

    ДОРУЧАК

    Сипао је кафу
    У шољу
    Долио млеко
    У шољу с кафом
    Промешао
    Кашичицом
    Попио белу кафу
    И испустио шољу
    Не говорећи ништа
    Запалио
    Цигарету
    Правио колуте
    Дима
    Отресао пепео
    У пепељару
    Не говорећи ми ништа
    Не гледајући ме
    Дигао се
    Ставио шешир
    На главу
    Обукао
    Кишни мантил
    Јер је падала киша
    И изашао
    На кишу
    Без речи
    Без погледа
    А ја сам се
    Ухватила за главу
    И плакала.

    POLJUBI ME

    Desilo se to u kvartu grada svetlosti
    gde je zagushljivo i gde je uvek tama.
    Zimi kao i leti tamo je uvek zima.
    Ona je stajala na stepenicama
    On pored nje
    Ona pored njega
    Noc je i bilo je snega
    Osecao se sumpor
    To su poslepodne ubijali stenice
    Ona mu je govorila:
    Ovde je mrak nedostaje mi zrak
    Zimi kao i leti ovde je uvek zima
    I Bozje Sunce ovamo ne dolazi
    Valjda posla ima u boljim kvartovima
    Zagrli me cvrsto...
    Poljubi me...
    Ljubi me dugo...
    Ljubi me...
    Kasnije bice prekasno za nas
    Nash zivot to je danas
    Ovde se umire od svega
    I od toplote i od hladnoce i od snega
    Ovde zraka nema
    Ne budesh li me ljubio umrecu ugushena
    Tebi je 15. godina
    Meni je 15. godina
    Zajedno imamo 30. godina
    Sa 30. godina vishe nismo mladi
    To su godine kada se radi
    Kasnije bice prekasno za nas
    Nash zivot to je danas.
    Poljubi me!!!
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:14 am

    Pesma iz meseca maja

    Mazga kralj i ja
    Umrećemo sutra
    Mazga od gladi
    Kralj od dosade
    Ja od ljubavi

    Parče krede
    Na tabli dana
    Piše naša imena
    Vetar u jablanima
    Zove nas po imenu
    Mazga čovek kralj

    Sunce Crne Krpe
    Već nam je izbrisalo imena
    Sveža voda iz travnjaka
    Pesak iz peščanika
    Ruža iz crvenog ružičnjaka
    Put od kuće do škole

    Mazga kralj i ja
    Umrećemo sutra
    Mazga od gladi
    Kralj od dosade
    A ja od ljubavi
    U mesecu maju
    Život je trešnja
    Smrt koštica
    Ljubav trešnjino drvo.
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:14 am

    Pater nostri

    Oče naš na nebesi
    Ostani gde jesi
    A mi ćemo ostati na zemlji
    Koja je nekad baš lepa
    Sa tajnama Njujorka
    Sa tajnama Pariza
    Koje nisu ništa gore od tajni Svetog Trojstva
    Sa onim malim kanalom Urk
    Sa velikim Kineskim zidom
    Sa rečicom Morle
    Sa mentol bombonama
    Sa Velikim ili Tihim okeanom
    I sa ona dva bazena u Tiljerijama
    Sa dobrom i nevaljalom decom
    Sa drugih trista čuda
    Koja su tu
    Tek tako
    Razbacana
    Svakom nadohvat
    Što se i sama nekad čude što su tolika čuda
    Pa se prosto kriju
    K'o gola lepotica što ne sme da se pokaže
    Sa nepreglednim legijama
    Nedaća sveta
    Sa legionarima
    Sa mučiteljima
    Sa šefovima ovoga sveta
    Sa šefovima i njihovim blefovima
    Sa godišnjim dobima
    Sa godinama
    Sa divnim devojkama i matorim budalama
    Sa sirotinjom koja je hrana topovima.
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:15 am

    PESMA

    Koji smo danas dan
    Mi smo svi dani
    Prijateljice moja
    Mi smo čitav život
    Ljubavi moja
    Mi se volimo i mi živimo
    A ne znamo šta je to život
    I ne znamo šta je to dan
    I ne znamo šta je to ljubav

    FIJESTA

    I čaše su bile prazne
    I flaša razbijena
    I krevet raspremljen
    I vrata zatvorena
    I sve staklene zvezde
    Sreće i lepote
    Treptale su u prašini
    Nepočišćene sobe
    I bio sam mrtav pijan
    I lud od radosti
    I ti živa pijana
    Gola u mom zagrljaju.

    ŽIVI PESAK

    Demoni i divote
    Vetrovi i oseke
    Daleko već povuklo se more
    A ti
    Kao alga blago milovana vetrom
    U živom pesku postelje ne miruješ sanjajući
    Demone i divote
    Vetrove i oseke
    Da daleko povuklo se more
    Dok su u tvojim poluotvorenim očima
    Zaostala dva mala vala
    Demoni i divote
    Vetrovi i oseke
    Dva vala mala da me potope

    NE PEVAM JA

    Ne pevam ja
    već cvet koji sam video
    Ne smejem se ja
    već vino koje sam pio
    Ne plačem ja
    već moja izgubljena ljubav.

    ŠKOLA UMETNOSTI

    U kutiji od upletene slame
    Otac izabra jednu kuglicu od papira
    I baci je
    U staklenu činiju sa vodom
    Ispred radoznale dece
    Razvi se u vodi odjednom
    Raznobojni
    Veliki japanski cvet
    Kratkotrajni lokvanj
    I deca utihnuše
    Zadivljena
    U njihovoj uspomeni nikad više
    Taj cvet uvenuti neće
    Taj iznenadni cvet
    Stvoren za njih
    Za tren
    Pred njima.

    RAT

    Iskrčite
    kreteni
    iskrčite
    Sve mlado drveće starom sekirom
    isecite ga
    Iskrčite
    kreteni
    iskrčite ga
    A staro drveće sa starim korenjem
    sa veštačkim zubalom
    sačuvajte ga
    I okačite natpis
    Drveće Dobra i Zla
    Drveće Pobede
    Drveće Slobode
    I pusta šuma bazdiće po starom crknutom drvetu
    i ptice će pobeći iz nje
    a vi ćete ostati tu da pevate
    Ostaćete tu
    kreteni
    da pevate i defilujete.

    ZA USPOMENU

    Slušajući muziku
    koju nikada pre nije čuo
    jednu tužnu romansu
    kao cviljenje kučeta
    koju je pevala neka pijana žena
    nasred ulice
    čovek koji je izgubio pamćenje seti se jedne udovice
    koju nikada nije ni poznavao
    I pevušeći tu pesmu
    krene da traži ženu
    Put pod noge krene pravo
    i ne pitajući ikoga za put
    I evo ti ga ulazi bez kucanja
    u kuću sklopljenih kapaka
    A ta kuća je dvorac
    I on postaje vladalac
    Onaj koga čekaju
    i penje se uz stepenice
    kraljevski
    i ne brojeći ih
    Zatim otvara jedna velika vrata
    Tu nalazi ženu
    nasmejanu i potpuno golu
    pred njom je novo šatorsko krilo
    na njemu leži telo njenog muža u komade isečeno udovičino delo
    Žena se nasmeši kada spazi čoveka koji je izgubio pamćenje
    Sve sam to učinila tebe radi
    poljubi me
    poljubi me Fransoa
    I baca mu se u zagrljaj
    i Fransoa čije je ime Pol
    sam ne zna šta na to da kaže
    Jednostavno je srećan
    i kako mu je želja da ženu obori na divan
    da se malo pomaze
    ona se odmiče i kaže mu
    pokazujući na ostatke svog muža
    Avaj
    poslednji komad još nije isečen u komade i svaki naredni komad još uvek je neisečen komad
    oh čini mi se da ovo nikada neću završiti
    To je slagaljka
    kaže joj čovek što je izgubio pamćenje
    imala si uzornog muža
    ne treba da se sekiraš
    mogu opet da ga sastavim
    I strpljivo
    komad po komad
    čovek koji je izgubio pamćenje stavlja svaki komad na svoje mesto
    arterije i srce
    boju pogleda
    ruke i toplotu ruku
    boju i belilo
    I muž dolazi k sebi
    i žena odmah priređuje
    ljubomornu scenu
    Ovo na zlo sluti
    reče čovek što je izgubio pamćenje
    i nestade
    kao što je i došao
    neprimetno.

    ПОРОДИЧНА ПЕСМА

    Мајка плете
    Син је у рату
    Мајци је то сасвим природно
    А тата збиља шта тата ради?
    Тата се бави пословима
    Жена му плете
    Син је у рату
    Он послове
    Тати је то сасвим природно
    А син а син
    Збиља шта о свему мисли син?
    Син о свему не мисли апсолутно ништа
    Мајка му плете отац му се бави пословима он ратује
    Када се завршио рат
    Он ће са татом да прави послове
    Рат се наставља мајка наставља да пелте
    Отац наставља са пословима
    Син је убијен и он више не наставља
    Отац и мајка иду на гробље
    И отац и мајка сматрају да је све то сасвим природно
    Живот тече даље живот са плетивом са ратом са пословима
    Пословима ратом плетивом ратом
    Пословима пословима пословима
    Живот са гробљем.

    КОД ЦВЕЋАРКЕ

    Човек улази код цвећарке
    и бира цвеће
    цвећарка му завија цвеће
    човек ставља руку у џеп
    и тражи новац
    да плати цвеће
    али у исто време
    хвата се нагло
    руком за срце
    и пада

    У истом тренутку док пада
    новац се просипа по земљи
    а онда и цвеће пада
    истовремено са човеком
    истовремено са новцем
    а цвећарка стоји ту
    крај новца што се котрља
    крај цвећа што се ломи
    крај човека што умире
    све је наравно врло тужно
    и ваљало би да учине нешто
    мислим цвећарка
    али ни она сама није знала шта да уради
    сама не зна
    одакле да почне

    Има толико тога да се уради
    са тим човеком што умире
    са цвећем што се ломи
    и тим новцем
    тим новцем што се котрља
    што се непрестано котрља

    ОБЛАЦИ

    Пошла сам по плетиво и сиво јаре
    пошло је за мном
    уопште се није плашило попут великог
    још је и мало

    И она сама била је мала
    али је из ње већ говорило нешто старо као свет
    Већ
    је знала
    сурове ствари
    како на пример
    да се ваља плашити
    И гледала је јаре и јаре је гледало њу
    и само што није заплакала
    Оно је као ја
    рече
    помало тужно помало весело
    И онда се насмеја
    у то поче да пада киша

    POTOK

    Pod mostom prolazi mnogo vode
    a za njom i mnogo, mnogo krvi
    Ali ispred nogu ljubavi
    teče veliki beli potok
    U vrtu bledog meseca
    u kome se praznuje svaki dan
    taj potok peva uspavljujući
    Bledi mesec moja je svest
    u kojoj se kreće jedno plavo sunce
    A to sunce to su tvoje oči.

    STRELAC

    To lice ljubavi
    opasno i nežno
    jedne se večeri javi
    posle predugog dana
    Možda je strelac bio
    sa lukom
    ili svirač
    sa harfom
    Ne znam više
    Zaista ne znam
    Znam samo
    da me je ranio
    možda strelom
    možda pesmom
    Znam samo
    da me je ranio
    iz srca krv mi teče
    Vrela me suviše vrela
    ljubavna rana peče.

    LJUBAV NA ROBOTSKI NAČIN

    Neki čovek piše na mašini ljubavno pismo
    i mašina odgovara čoveku svojeručno
    i umesto primaoca
    Toliko je savršena ta mašina
    Mašina za prodaju čekova i ljubavnih pisama
    I čovek udobno smešten u svojoj mašini za
    stanovanje čita mašini za čitanje odgovor
    mašine za pisanje
    I u svojoj mašini za snivanje sa mašinom za
    računanje kupuje mašinu za ljubav
    I u svojoj mašini za ispunjavanje snova vodi
    ljubav sa mašinom za pisanje s mašinom za
    ljubav
    I ta ga mašina vara s nečim
    S nečim da pukneš od smeha.

    IZGUBLJENO VREME

    Pred ulazom u fabriku
    radnik se odjednom zaustavi
    lepo vreme beše ga cimnulo za rukav
    i kako se okrenuo
    pogleda u Sunce
    crveno i okruglo
    tek probuđeno iz neba dubokog
    i namignu mu
    onako srdačno
    Zbilja drugar Sunce
    zar ti se ne čini
    ipak malo glupo
    po ovakvom danu
    rintati za gazdu?

    I TO MI JE NEKA RAZONODA

    I to mi je neka razonoda pisati
    i to mi je neka razonoda sanjati
    Eto taj list
    bio je potpuno beo
    pre nekoliko sekundi
    Ni minut
    jos nije prošao
    A evo na sta to liči.

    REKA

    Tvoje mlade grudi blistale su na mesečini
    Ali on je bacio
    Ledeni kamičak
    Hladni kamen ljubomore
    Na odsjaj
    Tvoje lepote
    Što je igrala gola na reci
    U velesjaju leta

    DORUČAK

    Sipao je kafu
    U šolju
    Dolio mleko
    U šolju sa kafom
    Promešao
    Kašičicom
    Popio belu kafu
    I spustio šolju
    Ne govoreći ništa
    Zapalio
    Cigaretu
    Pravio kolute
    Dima
    Otresao pepeo
    U pepeljaru
    Ne govoreći mi ništa
    Ne gledajući me
    Digao se
    Stavio šešir
    Na glavu
    Obukao
    Kišni mantil
    Jer je padala kiša
    I izašao
    Na kišu
    Bez reči
    Bez pogleda
    A ja sam
    Zarila glavu u ruke
    I plakala.

    KAKO UBITI VREME

    Neki misle da je to lako
    Ne raditi ništa
    A ustvari to je vrlo teško
    Ništa teže od toga
    Valja ubiti vreme
    A to nije mali posao
    To je da padneš s nogu
    Ah!
    od jutra do sutra
    nisam radio ništa
    ništa
    ah! a što je još čudnije
    od jutra do sutra
    od sutra do jutra
    radio sam isto
    ništa!
    ništa nisam radio
    a i moglo mi se
    ah! kako je to tužna priča
    mogao sam da imam sve
    da
    ono što bih hteo
    da sam hteo
    to bih i imao
    ali nisam hteo ništa
    ništa
    Ipak jednog dana vidim ti jednog psa
    koji mi se svideo odmah sam ga imao
    jedan veliki pas
    ovčar
    ali jadna životinja
    kako je tugovala
    tugovala za bivšim gazdom
    neki stari Škot
    ja ti kupim i gazdu
    a i moglo mi se
    ah!
    kakav Škot
    oh!
    kakav Škot je bio taj Škotlanđanin
    taj što mi je čuvao psa
    ceo dan je cmizdrio
    celu noć je jecao
    ah!
    to je bilo da poludiš
    kopnio je kao travka
    ništa mu nisi mogao reći
    govorio je obesiću se
    Više volim da čuvam ovce
    tulio je na škotskom
    a pas je zavijao
    slušajući kako mu gazda tuli
    a kako mi se moglo
    ja ti kupim i ovce
    stavim ih u salon
    i tu su pasle tepihe
    i onda jednoga dana crkoše od dosade
    ode za njima i Škot
    u grob
    ah!
    a za njim i pas
    E tada sam otišao na krstarenje
    Da malo smirim živce.
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   sub stu 06, 2010 12:15 am

    Poljubi me

    To je bilo u jednom kvartu grada
    Svetlosti
    Gde nikada nema vazduha gde samo tame ima
    A zimi i leti večno traje zima
    Stajala je na stepeništu
    On kraj nje i ona kraj njega
    Bila je noć
    Sumporni smrad je zalivao stepenice
    Jer su to poslepodne tamanili stenice
    I ona mu kaže
    O kako je ovde mračno
    Tu nema vzduha tu samo tame ima
    Zimi i leti večno traje zima
    Sunce našeg dragog Boga ne stiže u kuće naše
    Ono ima dosta posla dok obasja bogataše
    O, stisni me u zagrljaj i ljubi mie ljubi strasno
    Kasnije već biće kasno
    A ovde se od svega crkava
    il` se smrkneš il` se gušiš
    Tu nema vazduha
    Prestaneš li da me ljubiš čini mi se da se davim
    Ti imaš petnaest godina
    I ja imam petnaest
    Udvoje to je trideset
    U trideset nismo više deca
    Imamo dovoljno godina za rad
    Imamo dovoljno godina za poljupce
    Kasnije već biće kasno
    Naš je život za nas
    Danas
    Ljubi me!
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Teodora

    avatar

    Broj postova : 305
    Reputation : 13
    Join date : 02.11.2010
    Lokacija : Sweden

    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   pon stu 15, 2010 9:35 pm

    DIVNI ŽIVOT

    U menažerijama
    Puno je životinja
    Čitav život provode
    Iza rešetaka
    Zar mi nismo braća
    Tih sirotih životinja

    Nismo za kaljnje
    treba nas koreti
    Dopustili smo da nas iznenade
    A šta smo učinili
    Mi deca stepeništa
    Deca iz ćorsokaka
    Svet nas je odbacio od sebe
    A život tresnuo u blato

    Majka nam je beda
    A otac krčma
    Izrasli smo po fiokama
    Umesto u kolevci
    Dopustli su da se otkotraljamo
    Niz oluke ulične nagi
    od najmlađih naših dana
    Parkirani smo po zatvorima
    Spavamo po kavezima
    I vrtimo se u krug
    Ne videći prirodu
    Ne pevajući pesme

    Nismo za žaljenje
    Mi smo za prekore
    Dopustili smo da nas iznenade
    A šta smo učinili
    Mi deca stepeništa
    Deca iz ćorsokaka
    Svet nas je odbacio od sebe
    A život tresnuo u blato.
    [Vrh] Go down
    Korisnički profil http://dveri-milosti.serbianforum.info/index.htm
    Sponsored content




    PostajNaslov: Re: Jacques Prevert   

    [Vrh] Go down
     
    Jacques Prevert
    Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh] 
    Stranica 1 / 1.
     Similar topics
    -
    » Dogodilo se na današnji dan...

    Permissions in this forum:Ne moľeą odgovarati na postove.
     :: poezija članova :: poezija poznatih pjesnika-
    Forum(o)Bir: